Hallo Leute♥
Čovek je, sam po sebi, drušveno biće. Naravno da svi ponekad volimo da budemo sami, ali društvo nam je potrebno većinu vremena. Ili bolje reći pravo društvo.
Tokom svog školovanja sam se susrela sa raznim (ne)prijateljima. U prvim razredima osnovne, svi se sa svima druže, dok kako rastemo tako se izdvajaju grupice. I odjednom se nađete sa strane i shvatite da ustvari nemate ni jednog pravog prijatelja. Ili sam to bila samo ja.
Pošto sam bila "pametno dete", deca su se uglavnom "družila" sa mnom samo zbog domaćeg, da im pomognem na kontrolnom (čitaj URADIM ZADATKE) i da bih bila dobrovoljac za odgovaranje kada oni nisu učili (čitaj UVEK). Ja oduvek volim da pomažem ljudima i nekako mi je bilo žao da im ne dozvolim da prepišu moj domaći. Vremenom sam shvatila da se to zove iskorišćavanje i da sam žrtva svega toga.
Situacija se nije mnogo promenila od kada sam u srednjoj školi, ali sada nisam više jedino "pametno dete" u razredu, pa se na nas par rasporedi ceo razred. Još uvek dajem svima da prepišu domaći, slikam im lekcije koje smo radili na času, dok su oni sedeli u poslednjim klupama i pričali, kada naučim dobro lekciju, javim se umesto nekog drugog i uvek se trudim da svima pomognem u bilo kojoj proveri znanja. Ali jedna stvar se promenila. Moj pogled na tu čitavu situaciju. Još uvek mi smeta ta nepravda, svačije izvlačenje, dok se ja mučim i borim za iste stvari. Ali nekako progutam tu knedlu nepravde, podignem glavu i sama sebi kažem da sam sve sama zaslužila, da imam svoje znanje i da sam dobra osoba.
U osnovnoj školi mislila sam da imam dve najbolje drugarice ikada i da ćemo uvek biti tu jedne za druge. Tu sve svašta iskomplikovalo, ipak pubertet, hormoni, itd. tako da samo ukratko. Moje dve najbolje drugarice su se zbližile jako tokom jednog letnjeg raspusta i osećala sam se dosta zapostavljeno, ali situacija se promenila za par meseci (njih dve su se jako posvađale) i svaka me je vukla na svoju stranu. U tom periodu ipak sam se sa jednom zbližila više, ali ni drugu nisam zapostavljala (ona je našla novo KUL društvo, pa sam više ja bila zapostavljena). Sve tri smo upisale različite srednje škole i otišle na tri različite strane. Pogodite sa kime se sada više čujem? Ko je bio tu da me uteši u najgorim trenucima mog života? Stvarno sam se trudila da održim kontakt sa obe, da se razumemo. Ipak se kao bolja osoba pokazala drugarica koja me je malčice zapostavila posle njihove velike svađe. Ne možete da verujete koliko sam bila razočarana svojom "NAJBOLJOM DRUGARICOM IKADA", za koju sam uvek bila tu, uvek joj pomagala, uvek je slušala i savetovala. Naravno, ona je našla društvo koje joj više odgovara (čitaj puši, pije, konzumira razne supstance), a ja sam bila totalni luzer u njenim očima, jer zamislite ne želim da radim takve stvari i stalo mi je do škole, učenja i porodice. Iako mi je još uvek žao što smo se toliko udaljile, nekako sam prešla preko toga.
Iiii srednja škola.. Došla sam u novi razred, nikoga nisam poznavala. Mnogo sam se bojala svega. Bila sam usamljena. Naravno da sam upoznala nove ljude, pričali smo, zezali se, ali to jednostavno nije to prijateljstvo koje mi je bilo potrebno. Tako je bilo prve nedelje. Mrzela sam tu školu, sve te nove ljude i njihove odnose, koji su započeli još u osnovnoj školi. Ali upamtite SAMO PRVA NEDELJA. Tog famoznog prvog dana prva osoba koju sam upoznala jeste moja sadašnja najbolja drugarica. Što bi se reklo-sudbina hahaha. Sada je već oko godinu ipo dana kako se poznajemo i ko god da nas upozna ne veruje da se znamo tako mali period. My person. Grey's anatomy huuuuge fan here. Ako gledate ovu seriju, verovarno znate na šta mislim. Nas dve smo kao Twisted sisters, Meredith i Cristina.♥
Hmm, iskreno ni sama ne znam gde sam došla sa ovim postom, ali sam shvatila da imam još nešto da vam kažem, što je mnogo bitnije od mog otvaranja duše.
Prvo, bolje jedan pravi prijatelj, nego cela grupica lažnih.
Ne brinite se za džabe ako krećete u srednju školu i ne poznajete nikoga. Ubrzo ćete pronaći nekoga ko vam je dosta sličan, jer ipak to je srednja škola i niste ubačeni u istu školu samo zbog vrtića u koji ste išli zajedno.
Naučite da kažete NE na vreme, da ne završite kao ja.
I gledajte Uvod u anatomiju! ^_^ Tj. bolje sačekajte letnji raspust da vam serija ne uništi pripreme za prijemni ili druge obaveze.
Usput, ovo je bio collab sa
Anastasijom sa bloga Moderna štreberka, pa svratite na njen blog da vidite šta ona ima da kaže na ovu temu. ^_^
Posle mog dugačkog monologa, želela bih da pročitam vaša mišljenje na ovu temu.
♥
Da li ste imali užasan "friendship break up"?
Da li ste uplašeni/bili uplašeni srednje škole?
Da li umete da kažete NE?
Na početku i nisam bila nešto oduševljena knjigama, jer ipak ma koliko da sam pre čitala, jedna jedaneastogodišnjakinja nije baš u stanju da razume sve te zaplete u toku priče. Ali onda su počeli da prikazuju na televiziji seriju zbog koje su krimi stvari postale moja nova ljubav i zaokupljenost. Svemu tome najviše je doprineo glumac, Dejvid Sačet, koji je na tako fenomenalan način uspeo da prikaže sve ono što je Agata napisala. Zbog toga, mogli ste i videti u prethodnom postu, posedujem veliku većinu epizoda ove serije.
V.
